O reci Sava

Sava ima izrazito razlicite karaktere duz svog toka kroz Srbiju. Gornji deo (Sremska Mitrovica - Obrenovac) je relativno miran, peskovito-muljovitog dna sa gustom obalom, odlican za sarana, deveriku i soma. Srednji deo (Obrenovac - Beograd) postaje dublji i muniji, sa kamenitim i peskovitim delovima koji pogoduju smudju, klevu i mrenoj. Donji beogradski deo (od Ade Ciganlije do Usca) je gradska reka s intenzivnim pecanjem na smudja i belu ribu.

Karakteristicne dubine na Savi krecaju se od 3-6 m u mirnim delovima do 8-12 m u korisnom koritu. Vodostaj na Savi direktno prati padavine u alpskom slivu i moze drasticno varirati - od niskog letnjeg stanja (neke lokacije postaju plitke) do visokih prolecnih voda (april-maj). HIDMET merna stanica Sremska Mitrovica i Beograd su kljucni pokazatelji stanja.

Lokacije na Savi su izuzetno raznovrsne: od gradskih kejevima (Zemunski kej, Savski kej, Ada Ciganlija) do divljih obala kod Boljevaca, Makisa i Umke. Vojvodjanski deo Save kod Sremske Mitrovice poznat je po krupnim somovima i saranima.

Ribe karakteristične za Sava

Sava je dom gotovo svim ribolovnim vrstama Srbije. Smud je svakako glavni adut - prisutan je duz cele reke u dubokim partijama uz kamenite prepreke i mostove. Vece populacije smudja nalaze se kod Zemunskog keja, Ade Ciganlije, Boljevaca i Makisa. Stuka je karakteristicna za bare i mirne rukavce uz Savu - posebno je cesta kod Mackovog vira i u vojvodjanskommn delu. Som dostiže ogromne velicine u dubokim virovima kod Sremske Mitrovice i Sabca. Saran je rasprostranjen duz cele reke, a krupni primerci love se na salasima i pescanim sprudovima. Bela riba (bodorka, deverika, uklija) je brojna svugde. Mrena je prisutna u brzim, kamenitim delovima gornje Save. Klen i bucov love se u brzim deonicama. Deverika je specijalna noc na mirnim deonicama.

Sezona ribolova

Savski ribolov prati godisnje ritme. Prolece (mart-maj) je odlicno za smudja (pre i posle lovostaja), sarana (pre lovostaja) i belu ribu koja se aktivira posle zimske pauze. Leto (jun-avgust) je vrhunac lova soma - nocni lov iz camca na bucku je beogradska tradicija. Jesen (septembar-novembar) donosi fantastican lov smudja koji se goji pred zimu, kao i stuke. Zima (decembar-februar) je mirna ali moguca - stuka ostaje aktivna i po hladnom vremenu, a smud se moze loviti na dubokim virovima. Vodostaj Save je kljucan faktor - pri visokim vodama (iznad 300 cm na beogradskom vodomeru) riba se povlaci u potopljenu vegetaciju i obalu, a efikasnost opada. Optimalan nivo je 80-200 cm - tada su i grabljivice i mirne ribe najaktivnije.