Kečiga — pecanje, lovostaj i prognoza
Keciga (Acipenser ruthenus) je najmanji zivi dinosaurus srpskih reka - jedina jesetra koja ne migrira u more. Naraste do 125 cm i 16 kg, ali prosecni primerci su 30-60 cm. Ribolov kecige je strogo zabranjen tokom cele godine.
Opis i stanište
Kečiga (Acipenser ruthenus) je najmanji živi dinosaurus srpskih reka — jedina jeseta koja ne migrira u more. Naraste do 125 cm i 16 kg, ali prosečni primerci su 30–60 cm. Telo je bez ljusaka, prekriveno 5 redova koštanih ploča, sa izduženou njuškom (rostrumom) i 4 brka ispred usta. Nastanjuje Dunav, Savu i Tisu u Srbiji, a sporadično i Veliku Moravu. Živi na samom dnu, u najdubljim partijama reka (8–20 m dubine). Hrani se larvaama insekata (Trichoptera, Ephemeroptera), Tubifex crvima, školjkama i sitnim račićima koje bere njuškom po dnu. Temperatura vode 5–18 °C je optimalna za ishranu. Ribolov kečige je strogo zabranjen u Srbiji tokom cele godine — trajni lovostaj, vrsta je IUCN "ranjiva" (VU). Nekada brojna u svim donavskim rekama, danas je retka zbog zagađenja, regulacije reka i ilegalnog ribolova. Programi reprodukcije u mrestilištu Instituta za ribarstvo nastoje da obnove populaciju. Svako slučajno uhvaćivanje kečige mora biti praćeno trenutnim vraćanjem u vodu bez upotrebe mrežice za vađenje.
Ishrana i ponašanje
Bentivore - hrani se larvama insekata, crvima, skoljkama i sitnim racicima koje bere njuskom po dnu na dubinama 8-20 m. Temperatura 5-18 stepeni je optimalna.
Tehnike lova
Ako slucajno ulovite kecigu - odmah je pazljivo oslobodite bez upotrebe mrezice za vadjenje.
Lovostaj i propisi
Keciga je strogo zasticena vrsta u Srbiji - trajni lovostaj. Svako zadrzavanje ili ubijanje kecige je zabranjeno i kaznivo zakonom.
Česta pitanja
Da li je keciga zasticena u Srbiji?
Da, keciga ima trajni lovostaj. Svaki uhvaceni primerak mora se odmah pazljivo vratiti u vodu.
Zasto je keciga ugrozena?
Izgradnja brana (Djerdap I i II) prekinula je migratornu rutu kecige. Ilegalan lov i zagadjenje smanjili su populaciju za vise od 90%.