Kečiga (Acipenser ruthenus) je najmanji živi dinosaurus srpskih reka — jedina jeseta koja ne migrira u more. Naraste do 125 cm i 16 kg, ali prosečni primerci su 30–60 cm. Telo je bez ljusaka, prekriveno 5 redova koštanih ploča, sa izduženou njuškom (rostrumom) i 4 brka ispred usta. Nastanjuje Dunav, Savu i Tisu u Srbiji, a sporadično i Veliku Moravu. Živi na samom dnu, u najdubljim partijama reka (8–20 m dubine). Hrani se larvaama insekata (Trichoptera, Ephemeroptera), Tubifex crvima, školjkama i sitnim račićima koje bere njuškom po dnu. Temperatura vode 5–18 °C je optimalna za ishranu. Ribolov kečige je strogo zabranjen u Srbiji tokom cele godine — trajni lovostaj, vrsta je IUCN "ranjiva" (VU). Nekada brojna u svim donavskim rekama, danas je retka zbog zagađenja, regulacije reka i ilegalnog ribolova. Programi reprodukcije u mrestilištu Instituta za ribarstvo nastoje da obnove populaciju. Svako slučajno uhvaćivanje kečige mora biti praćeno trenutnim vraćanjem u vodu bez upotrebe mrežice za vađenje.

Ishrana: Bentivore - hrani se larvama insekata, crvima, skoljkama i sitnim racicima koje bere njuskom po dnu na dubinama 8-20 m. Temperatura 5-18 stepeni je optimalna.

Tehnika: Ako slucajno ulovite kecigu - odmah je pazljivo oslobodite bez upotrebe mrezice za vadjenje.