Zlatni karaš — pecanje, lovostaj i prognoza
Zlatni karas (Carassius carassius) je autohtona evropska vrsta mirnih nizijskih voda, zlatno-narandzaste boje. Naraste do 40 cm i 2 kg. Trajno je zasticen zakonom u Srbiji kao ugrozena vrsta.
Opis i stanište
Zlatni karaš (Carassius carassius) je autohtonom srpska vrsta mirnih nizijskih voda, danas retka i trajno zaštićena zakonom. Naraste do 40 cm i 2 kg, prosečno 15–25 cm. Telo je visoko, zaobljeno, zlatnožute do bakarno-narandžaste boje — odakle potiče naziv. Za razliku od šarana, nema brkiće. Stanište u Srbiji su sporotekuće i stagnantne vode: mrtvaje, bare, kanali, jezera s gustom vegetacijom i muljevitim dnom. Izuzetno je otporan na nedostatak kiseonika i niske temperature. Hrani se larvama insekata, biljnim delovima i muljem; aktivan je od proleća do rane jeseni. Temperatura za optimalni apetit je 15–24 °C. Mrest se odvija u maju i junu. Potpuno prestaje s hranjenjem tokom zime, zakopal u mulj. Ribolov zlatnog karaša je strogo zabranjen bez izuzetka. Vrsta je ugrožena direktnom konkurencijom i mehanizmom ginogeneze babuške (Carassius gibelio) koja je biološki agresivnija. Tamo gde su razdvojeni, zlatni karaš se i dalje održava i indikator je očuvanog ekosistema i odsustva invazivnih vrsta.
Ishrana i ponašanje
Svastojed pri dnu - larve insekata, biljni delovi i organski detritus. Aktivan od proleca do rane jeseni. Prezimljuje zakopan u mulj.
Tehnike lova
Ribolov zlatnog karasa je strogo zabranjen bez izuzetka.
Lovostaj i propisi
Ribolov zlatnog karasa je strogo zabranjen. Vrsta je ugrozena direktnom konkurencijom invazivne babuske.
Česta pitanja
Kako razlikovati zlatnog karasa od babuske?
Zlatni karas je zlatno-narandzaste boje, ledjna peraja konveksna. Babuska je sivlja, ledjna peraja ravna. Obe nemaju brcice za razliku od sarana.
Zasto je zlatni karas zasticen?
Zlatni karas je ugrozen direktnom konkurencijom invazivne babuske koja reprodukcijom ginogenezom potiskuje autohtone vrste.